Препорука

ХОТЕЛ „ВРУЈЦИ” У ИСТОИМЕНОЈ БАЊИ КОД МИОНИЦЕ
Доћи, пробати, поверовати
У оваквој епохи беспоштедних самохвалисања, у шта се улаже огроман новац, људи који воде овај познати туристички, здравствени и спортско-рекреативни центар у бањи Врујци не воле да много причају о себи. Своја мајсторства и квалитет, своје могућности и предности, радије непосредно показују. Драга им је она стара поука да се добар глас далеко чује, а лош још даље. Својим најбољим промотерима сматрају оне који су већ били њихови гости. Сада се таквима придружују и наши репортери


Међу новим именима у Србији, Врујко и Врујка предњаче по занимљивости. Маме које претходно дуго нису могле да имају децу, добивши их захваљујући благодатима и лековитости бање Врујци, и кроз имена своје деце настојале су да искажу захвалност.
Бања Врујци налази се у долини реке Топлице, у подножју планина Сувобор и Маљен, покрај пута Љиг-Мионица, на надморској висини од 180 метара. Има умерену континенталну климу. Од Београда је удаљена 92 километра, па је посећују не само они који долазе на дужи одмор већ и бројни викендаши.
Поред прелепе природе овдашње, највеће богатство бање су термалне воде познате по својој лековитости. То је бања са највише базена у региону. Што отворених, што затворених, има их 16. Термалне воде богате калијумом, магнезијумом и селеном, температуре од око 27 степени Целзијуса, са дубине одоко 450 метара износе на површину најфинији муљ, богат минералима и радиоактивним материјама. То блато благотворно делујена кожу, која постаје глатка и нежна, а оне који имају коштане проблеме ослобађа бола. И као ни у једној другој бањи, овде се воде у базенима мењају природним путем, у току једног дана и до седам пута, односно на сваких два сата. Отворени базени се ноћу празне, дезинфикују и потом опет напуне, па су спремни већ за ранораниоце. Наравно, лековита вода се и пије и носи кућама, јер у балонима може да остане свежа и по неколико недеља.
– С много разлога, сврстани смо међу најпознатије бању у Србији и окружењу. Издашност наших извора, имамо их пет, таква је да користимо само једну бушотину, која даје довољну количину воде. Остале смо пломбирали. О томе колико је овде вода лековита и топла можда најбоље говори податак да се и у сред зиме, кад околину окује лед, овде виде роде и чује крекет жаба у околини, које ни тада не напуштају ово станиште – каже за Националну ревију Милијан Васић, генерални директор хотела „Врујци”.

ПОД БИСЕРНОМ КУПКОМ

Од давнина простор око врујачких извора је био насељен и они су коришћени, мада се бања по лековитости прочула тек после Првог светског рата. Прва купатила су изградили земљорадници на својим имањима, а тек 1938. подигнуто је купатило „Војвода Мишић” са два базена: за жене и мушкарце. Прва потпуна хемијска анализа воде урађена је 1958. у Балнеолошком институту у Београду и тек после тога бања је почела да се развија као спортско-рекреативни центар. Две деценије касније подигнут је за оно време ултрамодеран хотел „Врујци”, који ни до данас није изгубио од своје лепоте. Око хотела је уређен леп парк, богат цвећем и скулптурама. Та целина је прави спортско-рекреативни центар, са одличним могућностима и за друге активности.
– Располажемо са 220 лежајева (од једнокреветних соба до апартмана), имамо ресторан са 400 места и терасу нешто мањег капацитета. Ту су и добро опремљене конференцијске сале, па се овде одржавају бројни домаћи и међународни семинари и конгреси (до две стотине учесника). Чести гости су нам спортисти: фудбалери (на располагању им је добар травнати терен), рукометаши, кошаркаши, одбојкаши (којима је на располагању терен за мале спортове)... Имамо четири тениска терена са шљаком, који се и после највећих пљускова за тили час оцеде, па већ пола сата после престанка падавина на њима може да се игра. Зато их често користе школе тениса за своје летње кампове. Ту су и теретана и сауна. У спа-центру, поред јединствених третмана термалним лековитим блатом и више врста ручних масажа, млађим гостима су на располагању ђакузи каде за хидромасажу, а старијим „бисерна купка” – каже Иван Којић, менаџер продаје у „Врујцима”.

МАЛИ КОРАК И ВЕЛИКИ ПУТ

Ништа човека не везује тако за завичај као оно важно што су његови преци оставили за потомство. У време кад се многа села гасе и нестају, у разним деловима Србије, двадесетак овдашњих данас успешних пословних људи разних струка – у намери да помогну свом завичају – направили су једно братство и назвали га „Мали корак”. Братство је настало у селу Оглађеновац, двадесетак километара удаљеном од Ваљевапрема Коцељеви, у којем живи око 600 становника. Прво што су урадили чланови братства било је да направе малуцентралу и доведу струју у село, затим да уреде путеве... Основали су и фудбалскиклуб, како би млади могли да се баве спортом, а земљу коју су откупили за фудбалски терен поклонили су цркви. У Оглађеновцу се већ 15 година за Ускрс одржава обновљено Европско првенство у туцању јајима (једно од најстаријих таквих такмичења у Србији, датира још из периода између два светска рата).
И баш из тог села, пре готово пола века, десетак клинаца са завежљајем кренуло је у Београд да нешто науче. Међу њима био је и Милијан Васић, данас генерални директор хотела „Врујци”.
– У познатој београдској ауто-кући „Космај” научио сам аутомеханичарски занат. Потом је дошла и прва специјализација у „Реноу”, онда су ме пребацили у Скупштину града. Положим тада испит за возача аутобуса. Почнем да возим код „Компаса”. Туре: Азурна обала и Холандија – прича Милијан Васић. – Видим да од туризма може да се живи. Завршим Вишу туристичку школу и дипломирам на Економском факултету, на Одсеку за туризам. Тако доспем у Центар дечјих летовалишта и нађем се на Јакљану, острву крај Дубровника, да руководим дечјим одмаралиштем. Уследи распад Југославије и деведесетих дођем на Тару да у Митровцу бринем о избеглицама. Позове ме 1994. Душан Михајловић и постави за генералног директора „Лутре”. Пет година касније изаберу ме за директора хотела „Славија”. После смене власти у Београду, кад су са директорских места посмењивани искусни стручњаци а доведени страначки послушници, у приватној режији отворим ресторан „Максимилијан” у Улици Мајке Јевросиме (спој имена париског клуба „Максим” и мог имена), који се убрзо прочуо по врхунској кухињи и услузи.
А онда је Милијан Васић пре три године добио понуду и долази у Врујце, на место генералног директора хотела. Вратио се завичају и мајци која му је увек помагала да изађе на прави пут.

ЗА ЉУДЕ КАО ВИДРЕ

Јеловник у хотелу „Врујци” је богат и врло пажљиво осмишљен. О њему брину врхунски мајстори гастрономије. Како то чине, речито говори податак да се гости махом опредељују за јела из њихове пансионске понуде. Мање посежу за неким другим јелима, по поруџбини.
– Нудимо, пре свега, здраву храну. Намирнице набављамо из околних домаћинстава. Воће које користимо узгаја се на „девичанској земљи”, без пестицида и других хемикалија. Млечни производи нам стижу из локалне мини млекаре, која има сертификат Хасап, тако да су уједначеног квалитета. А месо (јагњад, говедину, живину) купујемо од сељака који их хране на сувоборским пашњацима – каже Милоје Васић. – Форсирамо националну кухињу. Кухињу овог краја. Ето, на сто метара од хотела је воденица где се на старински начин меље кукуруз. Од тог кукурузног брашна правимо качамак, проју, баш ону праву, не пројару. Имамо и дивљач. Пошто смо партнери са овдашњим ловачким друштвима, од њих се снабдевамо и тим врстама меса. Са таквом основом, можемо врхунски да направимо све што год гост зажели. Јела припремамо као што су то наше баке и прабаке чиниле. Знате, у оно доба се мало користило месо у исхрани, оне су знале да направе укусна јела од поврћа, дакле без холестерола. Тада сте ретко могли да сретнете гојазне људе. Били су као видре. Спремамо у земљаном посуђу и у томе и сервирамо. И највећи гурмани међу гостима овде бивају задовољени, а не гоје се, не нарушавају своје здравље.
Поред разних ђаконија, овде припремају и посебна јела по прописаном медицинском јеловнику, под надзором медицинских стручњака за терапијску и дијеталну исхрану.
Данас се сви нештедимице хвале. Али разлику између правих мајстора и оних других уочите чим негде дођете и све то пробате. Зато вас и позивамо: дођите и пробајте.

***

Лековито блато
Термалне воде и блато у бањи Врујци користе се као терапијско средство у лечењу болести локомоторног апарата, запаљенског реуматизма (реуматоидни артристис), дегенеративног реуматизма (артрозе, спондилозе), екстраартикуларног реуматизма, повишеног крвног притиска, малокрвности, неурастенија, гинеколошких обољења, обољења мокраћних путева и бубрега, хроничних обољења желуца, дванаестопалачног црева, очних болести, као и постхируршком опоравку (зацељење рана).

***

Излети
У Врујцима, правој оази мира и тишине, за госте организују посебне лепе излете (историјске и верске туре). Ко хоће може да посети кућу војводе Живојина Мишића у Струганику, Равну гору, Бранковину, манастире Боговађу, Ћелије, Лелић. Заљубљенике у природу воде у Рибничку пећину, најпознатије станиште слепих мишева у овом делу света...

***

Хотел за венчање
Међу разним атракцијама намењеним гостима је и јединствена понуда: издавање целокупног хотела за венчање! Целодневни закуп, почев од прихвата гостију у преподневним сатима па до испраћаја сутрадан до подне, стаје 9.000 евра и то за две стотине званица. Преноћиште, храна и пиће су укључени у ту цену. А сам чин венчање може да се обави, по жељи и креативности гостију, у природи, па чак и у ваздуху.

 

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију